Slučajni ili namernik putnik, koji dođe u Golubince, sremsko mesto sa bogatom istorijom i tradicijom, odmah oseti život, koji teče seoskim ulicama. Kada malo zagrebe ispod površine prve impresije, shvati da situacija u ovom selu liči na situacije u mnogim vojvođanskim selima, koja nehotice, polako odmiru. „U Golubincima se živi kao i u svakom selu. Uglavnom se bavimo zemljoradnjom, poljoprivreda je glavna privredna grana,“ kaže Zvezdica Crljen iz Golubinaca i dodaje:

„ Živimo skromno, kao i svi. A nekad smo bili jedno od najbogatijih, čak i najvećih sela u Sremu. Danas je situacija dosta drugačija,“ kaže sa setom u glasu naša sagovornica. „Čak su jedno vreme Golubinci bili i opština…“

Golubinci su od 1945. do 1960. godine bili Opština i to do 1956.godine u sastavu sreza staropazovačkog, a od 1956.godine do kraja 1959. godine nalazili su se u sastavu sreza sremsko – Mitrovačkog. Posle toga se nalaze u sastavu staropazovačke opštine, a od 1964 formirana je Mesna zajednica Golubinci. 

Sličnost sa drugim selima se u Golubincima ogleda i u sve češćim i izraženijim migracionim tokovima, koji su prisutni ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi i svetu.

„Uglavnom odlaze cele porodice u Nemačku. Naprimer, u mom komšiluku je ovakva situacija: iz kuće preko puta moje je prvo otišla žena, a onda je povukla i muža i decu. Sada je od druge komšinice otišao sin. Kada se snađe tamo, dovešće i suprugu i dvoje dece. Moji su još uvek svi tu…“, priča Zvezdica Crljen, inače predsednica Udruženja žena „Vesele Sremice“ i dodaje:

„Situacija je takva kakva je ste. Ima ljudi, živo je selo, ali odlaze…“

Ipak, život teče dalje i Golubičani se trude da se aktivno uključe u zajednicu, u organizaciju raznih događaja u selu, da iniciraju projekte koji imaju za cilj očuvanje kulturnih tradicija i običaja u okviru udruženja građana. Jedno od takvih organizacija, pored udruženja žena „Golubinačka Ruža“, je i već pomenuto udruženje žena „Vesele Sremice“.

Predsednica „Veselih Sremica“ kaže da udruženje postoji od 2013. godine.

„I pre toga smo bile aktivne u okviru HKUD-a „Tomislav“, ali smo odlučile da se osamostalimo. Bavimo se uglavnom tradicijom i običajima vezanim za starinska jela i kolače našeg dela Srema.“

Tipična, tradicionalna golubinačka jela, kako kaže naša sagovornica, jesu „Oko sela“ testa, rezanci s makom, knedle sa šljivama ili gomboce, šufnudle, kačamak i mleko, cicvara.

„To su sve stara jela na kojima smo mi odrastali, a naučili smo od naših baki i majki“, objašnjava Zvezdica Crljen i primećuje da iako se neki Golubinčani i interesuju za pripremu ovih jela, u principu interesovanje za savladavanje kulinarskih veština za konkretne starinske recepte jeste slabije.

„Moji su oduševljeni, kada napravim „Oko sela“ kisela testa ili nasuvo testa, odnosno valjuške sa krompirom. Prosto volu to, jer mi smo Sremci, na tome smo odhranjeni. I naravno, hleba, masti i paprike, jer nam je to bila glavna hrana. A još kad nam padne u prašinu, oduvamo, pa nastavimo da jedemo, pa idemo dalje“ seća se davnijih dana predsednica udruženja žena i to sećanje joj odmah izmami osmeh na lice.

Osmeh na lice je Golubinčanima izmamila i 8. manifestacija „Čuvarkuća“, koja se u ovom sremskom selu održala u subotu 13. jula 2019. Početak manifestacije je obeležila tradicija puštanja golubova na skoro svakom seoskom događaju.

Za poreklo naziva sela Golubinaca meštani pripovedaju da je u momentu njegovog formiranja, u “brestovom šumarku” bilo mnogo divljih golubova. Drugu verziju nalazimo u priči o pustari na kojoj su prvi stanovnici podigli naselje. Pustara je bila poznata po velikom broju divljih golubova, više nego na bilo kojoj drugoj livadi. Iz reči golub stoji osnova naziva sela Golubinci. 

Na početku kulturno-umetničkog programa, u kojem je učestvovao folklorni ansambl „Dukat“ iz Golubinaca, koji je predstavio deo srpske folklorne tradicije, kao i slovačke narodne kulture iz obližnjeg mesta Stara Pazova, gde živi zajednica Slovaka, prigodnim govorom prisutne je pozdravila Svetlana Tomov iz Fondacije 021. Ona je naglasila važnost negovanja vojvođanske multikulturalnosti, što je i osnovni cilj projekta „Čuvarkuća, i članu Saveta Mesne zajednice Golubinci Mirku Peršiću uručila skulpturu čuvarkuće kao simbola ovog projekta.

Tokom manifestacije je bila otvorena i izložba slika novosadskih akademskih slikara i vajara nastalih tokom likovne kolonije „Čuvarkuća – Vojvodina naša kuća“. Golubinačko izdanje “Čuvarkuće” su posetili i predstavnici Torka i Putinaca, dva sela u kojima u narednom periodu treba da se održi kulturno-umetnički događaj iz projekta Fondacije 021 koji slavi multikulturalnost.

Deo manifestacije je bio i etno bazar na kome su posetioci mogli da uživaju u domaćim slanim i slatkim poslasticama. Za ovaj deo manifestacije pobrinuli su se vredne članice udruženja žena “Vesele Sremice” i “Golubinačka Ruža”, kao i udruženje građana “Ruzmarin” i “Kolo srpskih sestara” iz Golubinaca.

Nažalost, nevreme praćeno grmljavinom i jakom kišom je prekinulo kulturno-umetnički program, ali poruka multikulturalnosti je poslata.

Realizaciju projekta finansijski podržava Evropska Unija (europa.rs); Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD i ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu (www.norveska.org.rs). Cilj projekta je promocija zajedništva i saradnje nacionalnih, verskih i kulturnih zajednica u Vojvodini sa lajtmotivom da je „Vojvodina naša kuća“.

Foto: Maja Tomas