Žene u ITu

Žene u ITu

IT sektor je deo ekonomije koji je najbrže rastao u poslednjih četvrt veka, ali za sada žene u proseku nisu našle svoje mesto u njemu. Programiranje se smatra muškim zanimanjem i devojke su obeshrabrivane u svojim ambicijima da ostvare karijeru u ovoj oblasti. Ovakav odnos doprinosi značajnim razlikama u celokupnom društvu, jer usled velike potražnje za stručnom radnom snagom programeri imaju značajno veća primanja od društvenog proseka i samom većom zastupljenosti muškaraca u programiranju platni jaz je veliki.

Ipak, ne tako davno programiranje nije smatrano muškom delatnošću. Sredinom 19. veka Ejda Lavlejs je blisko sarađivala sa pronalazačem Čarlsom Bebižom i zajedničkim radom su napravili prvu analitičku mašinu. Međutim, Ejda je prva došla do zaključka da sve što može biti konvertovano u brojeve – muzika, slova, slike… može biti kontrolisano pomoću algoritama, a zatim je napisala algoritam za izračunavanje Bernulijevih brojeva i stoga se smatra prvom programerkom u istoriji.

Sredinom 20. veka računarske nauke postaju deo standardnog programa na univerzitetima, i u početku su devojke diplomirale na ovim smerovima u sličnom broju kao i momci, uprkos daleko izražežnijoj diskriminaciji tokom visokog obrazovanja i manjem broju devojaka na univerzitetima. 80ih godina je počinjao da se primećuje veliki ekonomski potencijal računarskih nauka i devojke su tada činile 40% diplomaca ovog smera. U poslednjih par godina taj broj je spao na 18%.

Analogno trendovima na univerzitetima, iako diploma sa fakulteta najčešće nije uslov za rad, u programerskim kompanijama prevashodno rade muškarci. Iako se korporacije poput gugla, fejsbuka i epla često hvale kako imaju 30% radnica, one najčešće nisu programeri i dubljom analizom se dobija da je udeo programerki isti kao i na univerzitetima. Kompanije ove rezultate pravdaju time da uprkos tome što se trude da naprave prijateljsku atmosferu za devojke, devojaka na tržištu rada sa odgovarajućim obrazovanjem jednostavno nema. Međutim, studije pokazuju da ni na radnim mestima, kao i tokom obrazovanja, tretman devojaka zainteresovanih za programersku karijeru nije jednak.

Devojčice se drugačije vaspitavaju i po ulasku u pubertet prve razlike u uspehu iz matematike se pojavljuju. Do kraja osnovnog i srednjeg obrazovanja se stvori velika razlika u afinitetima i samim tim se biraju drugačija usmerenja tokom studija. Stvaranju razlike u afinitetima doprinosi i manjak ženskih uzora u pojedinim oblastima a školovanje tu ne pomaže previše. Većina đaka, pa čak i studenata računarskih nauka nije ni čula za Ejdu. I na kraju, čak i devojke kada prođu nejednak tretman tokom obrazovanja i izbore se za posao u IT sektoru, na poslu ih čeka novi talas diskriminacije. Istraživanja pokazuju su žene u većinski muškom okruženju izraženije višem nivou stresa zbog pritiska na veću produktivnost da bi bile priznate na istom nivou kao muškarci, seksualnom uznemiravanju, konstantnim sumnja u njihovu kompetentnost i preprekama za napredovanje tokom karijere. Pored toga vrlo često se u kancelarijama očekuje da devojke obavljaju “kućne poslove”, tj čiste za svojim kolegama.

Sve ove stvari imaju za posledicu da se devojke ne zadržavaju predugo na poziciji programera te da je izuzetno mali broj seniorki. Oko 56% programerki nakon par godina rada menja poslovnu orijentaciju, dok je kod muškaraca taj broj samo 17% od ukupnog.

Situacija u Srbiji prati trendove razvijenih zemalja. Prema podacima sa fakulteta, udeo studentkinja računarskih smerova u ukupnom broju iznosi 18%. Startit je nedavno uradio prvo veliko istraživanje srpske IT scene u kojem je učestvovalo 1650 programera i programerki. Od ukupnog broja anketiranih samo 11% su bile devojke. Od rezultata istraživanja najviše upada u oči razlika u plati između programera i programerki koja iznosi 25%, što predstavlja značajnu razliku.

Ipak, posednjih godina svest o problemu raste. Započeti su programi promocije uspežnih žena u ITu, prvo od Ejde, Grej Huper, Mer Alen Vilkis, Adele Goldber pa do današnjih najboljih programerki koje ništa ne zaostaju za svojim muškim kolegama. Zatim besplatni programi obuke devojaka za programiranje, Rails girls, Django girls i slični. Organizuju se brojne konferencije na tu temu. U Novom Sadu samo u 2015. godini su se desila dva skupa sa baš tom temom “Women in IT” koje su pratile kako seminari, tako i radionice.

Tanja Lalić