Žena za primer – Živka Fan I

Žena za primer – Živka Fan I

Odrastala sam u Žablju, sa ocem, bez majke, i to je imalo veliki uticaj na moj život i zbog toga sam imala dosta problema. Ostala sam bez majke sa dve i po godine, moj brat je imao šest meseci, a sestra godinu i po dana. Nas troje smo odrastali bukvalno sami jer se otac razočarao u život i odao alkoholu. Odlazio je na posao u sedam, vraćao se u dva i posle toga bio uvek pijan i neupotrebljiv. Od svoje šeste godine sam preuzela na sebe ulogu majke i brinula se o bratu i sestri. Tata nas je ubrzo dao u dom pa smo neko vreme živeli i u hraniteljskoj porodici u Čurugu. Potom smo bili prebačeni u dom za nezbrinutu decu u Sremskoj Kamenici. Tamo nam nije bilo lako jer u to vreme nije bilo Roma u domu. Bili smo diskriminisani, a pošto su oni bili mali, sve je opet palo na mene. Pored brojnih tadašnjih ispada mog oca (odlazak na ratište, alkohilizam, tuče i nevolje) konačno se osvestio i uspeo da nas povrati nazad kada sam imala desetak godina. Tada sam naučila i da kuvam, perem, čistim.