Od ukupnog broja diplomiranih, skoro dve trećine su žene, pokazuje zvanična statistika.

I pored toga, u proseku se veći broj muškaraca nalazi na odgovornim i dobro plaćenim poslovima. Zbog čega se ova statistika ne oslikava na tržištu rada?

Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje Filijale Novi Sad, koja pokriva Južnobački okrug, zabeleženo je 7.676 osoba sa visokim obrazovanjem, od čega su dve trećine žene. Polovinu nezaposlenih, međutim, čine žene.

„Jedan od razloga ove situacije jeste izbor zanimanja, žene se češće odlučuju da izaberu društvena zanimanja i za to se školuju, dok se muškarci tradicionalno opredeljuju za tehnička zanimanja, koja su bolje plaćena“, objašnjava zamenica za ravnopravnost polova pokrajinskog ombudsmana Snežana Knežević.

Na žene se na tržištu gleda kao na nepouzdan kapital i predstavljaju dobro područje za tlačenje, napominje saradnica udruženja „Ženske studije i istraživanja“ Gordana Stojaković. Da rodna uloga i profesija nikada ne smeju da isključuju jedna drugu ističe i Knežević, ali primećuje da praksa pokazuje drugačije.

„Poslodavci se teže odlučuju za žene, jer se negde očekuje da će one prema datoj rodnoj ulozi biti više posvećene porodici, da će više izostajati sa posla (rođenje deteta, nega deteta). Pored navedenog, često se dešava da žena koja se nalazi na nekoj javnoj ili političkoj funkciji bude osporavana, izložena različitim, vrlo neprimerenim komentarima, koji se često tiču njenog fizičkog izgleda, godina, a ne njene stručnosti“, objašnjava zamenica ombudsmana.

Iz Nacionalna službe za zapošljavanje Filijale Novi Sad kažu da već godinama prepoznaju žene kao posebnu kategoriju nezaposlenih lica i svoj rad i mere aktivne politike zapošljavanja sprovode na rodno osetljiv način.

„Primera radi, u praksi to znači da prilikom uključivanja žena u programe subvencionisanja samozapošljavanja ili zapošljavanja radnika, žene imaju prednost u odnosu na muškarce. Odabir kadrova je odluka samog poslodavca, a iskustvo nam govori da oni svoju odluku najčešće baziraju na kvalifikacijama, znanju i veštinama kandidata“, navode i dodaju da je u cilju suzbijanja i prevencije isključenosti rodne uloge i profesija potreban kontinuiran rad svih aktera na tržištu rada i obrazovanja u otklanjanju predrasuda o „ženskim“ i „muškim“ zanimanjima i stavljanje u fokus kompetencija kao najbitinijeg faktora za uspešno bavljenje svakom profesijom.

Knežević napominje da je potrebno voditi neprekidnu borbu protiv stereotipa i predrasuda, ukorenjenih u tradicionalnom društvu i dodaje da je neophodan rad na stalnom podizanju nivoa svesti najšire javnosti, žena i muškaraca, o rodnoj ravnopravnosti kao tekovini svakog demokratskog društva. Stojaković, međutim, ističe realnost u kojoj se nalazimo. „Nažalost, više nemamo organizacije, ni predstavnice u politici koje zaista imaju ženske ideje, preuzele su muške principe, zato se o ovome ne čuje“, objašnjava sagovornica.

Tekst je realizovan u okviru projekta „Creating a New Public View on Women“ Fondacije 021, koji je podržan od strane Evropske unije.

Autor: Sandra Maksimović