„U Torku se trenutno veoma mirno i tiho živi, pošto sem manifestacije „Tajne bakine kuhinje“ i nešto malo drugih kulturnih događaja baš i nemamo dešavanja, pošto nam mladi odlaze i to nam je najveći problem“, kaže žiteljka Torka Slađana Kitaresku, predsednica Udruženja žena „Banaćanke Torak“ koje pomenutu manifestaciju organizuje već šest godina.

Odlazak ljudi, posebno mladih, iz Torka nije izolovan slučaj, jer po podacima OEBS-a Srbiju je napustilo više od 654 hiljada ljudi, od čega najviše mladih između 15 i 24 godina.

„Mladi iz Torka najčešće odlaze na studije u Rumuniju i ostaju nam tamo. Uglavnom idu u Temišvar, grad, gde imaju više mogućnosti za zaposlenje i malo lagodniji i lepši život, pošto je ovde sve zamrlo“, priča naša sagovornica, dok u pozadini teku zadnje pripreme za manifestaciju „Tajne bakinje kuhinje“ čiji je sastavni deo ove godine bila i deveta kulturno-edukativna manifestacija „Čuvarkuća“ Fondacije „021“ iz Novog Sada.

Slađana Kitaresku iz Udruženja žena „Banaćanke Torak“ / Foto: Maja Tomas

„Ljudi u Torku se najviše bave zemljoradnjom – poljoprivredom i stočarstvom, i na tome se stalo. Nema fabrika, mala je opština… Opština Žitište spada u nerazvijene opštine, tako da nam mladi odlaze i u gradove, u Novi Sad i Beograd, ali i u unutrašnjost Srbije“, konstatuje Kitaresku i uz primetnu setu u glasu dodaje:

„Kako ko gde nađe posao i dobru priliku za život…“

„Čuvarkuća“ i „Tajne bakine kuhinje“ / Foto: Maja Tomas

Deveta „Čuvarkuća“ i šeste „Tajne bakine kuhinje“ zajedno u Torku

Deveta „Čuvarkuća“ realizovana je u banatskom selu Torak u subotu 31. avgusta 2019. zajedno sa šestom manifestacijom „Tajne bakine kuhinje“, koja je takmičarskog karaktera. Upravo ovaj folklorno-gastronomski događaj je dokaz da Torčani ne odustaju od svog sela.

„Mi smo kao udruženje žena „Banaćanke Torak“ osmislile kako da život na selu dignemo na viši nivo, da se čuje za nas i naše mesto, i to tako što svake godine organizujemo manifestaciju ‘Tajne bakine kuhinje’“, kaže Slađana Kitaresku i dodaje da na ovaj događaj dolaze udruženja iz okolnih mesta i opština, pa čak i iz Srbije.

Udruženja žena su se već odavno u društvu pozicionirala kao čuvari tradicije, pa tako i ovo torčansko udruženje. „Promovišemo, pre svega, rumunsku kulturu, ali i multikulturalnost i multietničnost ovog mesta, pošto tu ne živi samo zajednica Rumuna, već i srpsko stanovništo, kao i pripadnici drugih nacionalnih manjina“, objašnjava Slađana.

Torčanke okupljene oko udruženja svake godine osmišljavaju nešto novo u okviru već pomenute manifestacije. „Jer mnogo tajni bakine kuhinje ima“, kaže predsednica udruženja žena i „otkriva“ tajnu bakine kuhinje iz Torka:

„Tajna naše kuhinje leži u onome što se nekada pravilo, mesilo i ono što je nekada bilo zastupljeno u domaćinstvu. Kod nas je uglavnom osnova kvasac i brašno.“

Ne čudi zato što su ove godine odlučile da u takmičarskom delu budu proizvodi od brašna i kvasca: pogačice sa čvarcima i domaći salčići sa pekmezom. Drugi takmičarski deo je bio ocenjivanje štandova 17 udruženja koja su došla, a njihova tema je bila devojačka sprema koju su nekada bake i prabake spremale kćerima za udaju. Učesnice programa su se potrudile i oko spremanja jela, i oko štandova, a vruće letnje poslepodne nije smetalo posetiocima da uživaju u čarima narodnih i kulinarskih tradicija predstavljenih u Torku.  

Izložba i kulturno-umetnički program u Torku

Neizostavni deo svake edukativno-kulturne manifestacije „Čuvarkuća“ je kulturno-umetnički program, koji su u Torku pripremili članovi KUD OŠ “Đorđe Košbuk” uz podršku lokalnih pesnika, pisaca i aforističara, kao i izložba slika novosadskih akademskih slikara i vajara nastalih tokom likovne kolonije „Čuvarkuća“. Na otvaranju izložbe se prisutnim obratila Snežana Ilić iz partnerske organizacije Centar za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, Svetlana Tomov, upravnica Fondacije “021”, kao i Norika Raša, direktorka ovdašnje škole.

Torčansko izdanje “Čuvarkuće”, pored Dragane Petković, predsednice Skupštine Opštine Žitište, koja je manifestaciju otvorila, i Jelene Travar Miljević, predstavnice Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Opštine Žitište, svojim prisustvom je podržao i Bogdan Valescu, prvi sekretar Ambasade Rumunije u Beogradu.

Realizaciju projekta finansijski podržava Evropska Unija (europa.rs); Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD i ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu (www.norveska.org.rs). Cilj projekta je promocija zajedništva i saradnje nacionalnih, verskih i kulturnih zajednica u Vojvodini sa lajtmotivom da je „Vojvodina naša kuća“.

Foto: Maja Tomas