Rodna ravnopravnost, feminizam, socijal demokratija, žene na tržištu rada, međunarodni pravni okvir za ženska prava, ekonomija brige, rodne analize, kao i unapređenje veština javnog nastupa, vođenja i planiranja kampanje i online političke komunikacije teme su kojima se tokom protekle nedelje u Rumi bavilo tridesetak aktivistkinja iz socijaldemokratskih stranaka i društvenih pokreta iz čitavog regiona Zapadnog Balkana.

Za njih je, po prvi put, Akademija ženskog liderstva, u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert, organizovala zajedničku Regionalnu FES aktivističku Akademiju ženskog liderstva sa ciljem povezivanja u širi front borbe za ravnopravnija, razvijenija, socijalno odgovornija društva koja su zasnovana na evropskim vrednostima mira i blagostanja, društva po meri žena.

Tokom pet dana, u hotelu „Borkovac” u Rumi, učesnice Akademije su imale priliku da uče, razgovaraju, povezuju se i kreiraju zajedničke kampanje u čemu su im pomogli iskusni predavači i predavačice iz sveta politike, ekonomije, aktivizma i medija.

Razmena iskustava učesnica iz zemalja regiona

Dragoceno iskustvo za žene u po

Među tridesetak učesnica na Akademiji našla se Maja Sporiš, predsednica Socijaldemokratskog foruma žena Hrvatske. Kako kaže, tokom pet dana trajanja Akademije, upoznala se sa iskustvima drugih država u regionu kada je reč o borbi protiv nasilja nad ženama, borbi za veću političku participaciju žena, kao i pitanjima rada, socijalnih prava i suzbijanja siromaštva žena.

„U svetu koji jeste dominantno muški, ključno je da se žene međusobno podržavaju. Naravno da to ne isključuje i snažnu podršku muškaraca, međutim, pre svega u ovom patrijarhalnom svetu je potrebno rastumačiti, približiti i kroz kampanje osvestiti značaj rodne ravnopravnosti. Nije zabadava slogan ove Akademije „ono što je dobro za žene, dobro je i za društvo“. Naime, značaj ravnopravnosti polova je nešto o čemu moramo javnost stalno osvešćivati, a ključni smisao ovakvih edukacija jeste razmena naših iskustava u ovim oblastima, povezivanje nas socijaldemokratkinja i žena sa leve strane političkog spektra i traženje načina kako jedni drugima možemo pomoći.“

Da je važna međusobna podrška žena, ali i podrška muškaraca u borbi za rodnu ravnopravnost, posebno u politici, smatra i Svetlana Mazgaloska-Vučetić iz Socijaldemokratske partije u Severnoj Makedoniji. Ona ističe da je potrebno da postoji balans među ženama i muškarcima koji treba zajedno da rade na poboljšanju celokupnog društva

„Kod mene se u poslednjih nekoliko godina pojavilo pitanje „Šta dalje?“ Naime, mi smo kao zemlja na Balkanu postigli možda i više nego neke zapadne zemlje iz prostog razloga što se te zemlje ne moraju truditi, dok mi mnogo radimo kako bismo imali rodnu jednakost. Slušajući predavače na akademiji uvidela sam gde i u kom pravcu bih mogla dalje kao neko ko se bavi politikom i ženskim pitanjima. Mi donekle imamo rodnu jednakost, ali ne kao što na papiru piše da bi trebalo. Još uvek u porodici nismo ravnopravne, a ni u političkoj stranci. Na tome treba mnogo da se radi i zbog toga su ovakve obuke za žene neophodne, kako bi one svoje stečeno znanje mogle da prenesu dalje na lokalnom nivou, u malim sredinama gde je to najpotrebnije.“

Novinarka Suzana Trninić drži predavanje o javnom nastupu

Pitanje rodne ravnopravnosti, feminizma, te osnaživanja žena u ekonomskom i društvenom smislu nije samo političko, nego i građansko pitanje. Ono se tiče svih društvenih slojeva i neophodno je da postane jedan od glavnih fokusa svake demokratske države.

„Na akademiji smo konačno uspeli da na agendu stavimo i radno pravo u fokus, što je veoma značajno. Kao predstavnica sindikata, koji funkcioniše vrlo slično kao što funkcionišu i političke stranke i koji ima potrebu da ulazi u kontinuirane kampanje, meni je cilj da ojačam sopstvene kapacitete. Stekla sam dosta tehničkih znanja u smislu metodologije planiranja kampanje, ojačavanja kapaciteta za radni nastup, za to kako da svoje ideje učinite prihvatljivim i na neki način ih nametnete kao dominantne društvene teme,“ objašnjava Marija Martinić, predstavnica Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.

Ono što je dobro za žene, dobro je i za društvo

Kako ističe koordinatorka projekata u Fondaciji Friedrich Ebert Ana Manojlović Stakić, akademija je jedan mali pokušaj da se osvesti problematika rodne ravnopravnosti i feminizma u zemljama u regionu. Ideja je da se žene osnaže, da im se pruže nova znanja vezana kako za ova pitanja, tako i za pitanja ekonomije žene na tržištu rada, javnog nastupa, liderstva…

„Naš fokus je da mi ove žene osnažimo, ne samo kroz nova znanja i veštine koje će dobiti, već da se upoznaju, razmenjuju iskustva, da ostanu u kontaktu. Ovo neće biti jedino njihovo okupljanje, jer će na kraju ove akademije dobiti zadatak da naprave rodnu analizu o svojim zemljama koju će kasnije predstaviti na jednoj većoj međunarodnoj konferenciji na koju ćemo pozvati i političarke iz Evropske unije i regiona. To je način da pokušamo da damo neki doprinos u smislu da se žene regiona okupe i da pokušaju solidarno da rade na poboljašnju života svih nas, jer ono što je dobro za žene, to je dobro i za društvo”, podseća ona.

Na osnovu prenetog iskustava učesnica akademije koje dolaze iz celog regiona, došlo se do zaključka da su svima izazovi i problemi gotovo isti, da su odgovori uvek nedovoljni, pre svega institucionalni, zakonski i pravni, a kasnije i odgovori koji se tiču praktičnih politika, rada na terenu, unapređenja položaja žena u oblasti zaštite od nasilja, ekonomskih, socijalnih i roditeljskih prava.

Rad na osmišljavanju kampanje

Koordinatorka Akademije ženskog liderstva Marija Srdić izražava nadu da će učesnice ovog skupa doprineti ne samo tome da one u strankama, pokretima i grupama kojima pripadaju lično napreduju, već i da visoko podignu temu rodne ravnopravnosti i ženskih ljudskih prava na agendi svojih organizacija, da one budu teme cele stranke, a ne samo foruma žena, ženske grupe i nekoliko angažovanih feministkinja.

„Akademija služi tome da žene usvoje neke taktike, da uče o tome kako da se nametnu, kako da određenu ideju plasiraju, kako da lobiraju za koncepte, jer kada je u pitanju promena diskursa, načina mišljenja ili okretanje ka tim rodno osetljivim politikama, onda je to veliki preokret u svakoj organizaciji.”

Na pitanje da li u regionu rodna ravnopravnost zaista postoji, kako u političkom, tako i u društvenom životu ili je samo mrtvo slovo na papiru, Marija Srdić naglašava da, kada se pogleda istorija borbe za ženska prava od 19. veka do danas, nesumnjivo je da je u oblasti ekonomskih i političkih prava globalno urađen napredak, što ne znači da je na svakom polju dobra situacija i da svaka žena u Srbiji i zemljama regiona živi dobro.

„Kada se osvrnemo oko sebe i vidimo podatke o životu Romkinja, osoba sa invaliditetom i žena na selu, vidimo do koje mere su prilike, šanse i mogućnosti tih žena manje od žena koje žive u gradu, koje pripadaju većinskoj grupi i koje se obrazuju. Posao koji predstoji je ogroman, i ono što je karakteristika koja se tiče osvajanja ženskih prava i ravnopravnosti jeste da taj put nije uvek pravolinijski i zagarantovan, nemate kontinuitet samo napredovanja, nekad imate korak napred, pa dva koraka nazad. Ne postoji još uvek nijedna zemlja sveta u kojoj su žene u potpunosti ravnopravne sa muškarcima.

Foto: Akademija ženskog liderstva