U Belom Blatu  naglašavaju da ovo selo živi multikulturalnost svakodnevno, a ne samo kao frazu koju često čujemo u vestima

U Belom Blatu naglašavaju da ovo selo živi multikulturalnost svakodnevno, a ne samo kao frazu koju često čujemo u vestima

Dan uoči Badnje večeri kiša je u celoj Vojvodini neumorno padala. Uz hladan vetar koji je pratio svaku kapljicu neprijatne kiše u decembru vredne domaćice i domaćini u Belom Blatu su užurbano privodili kraju pripreme za predstojeće božićne dane. Otvorenih srca dočekali su i 11. kulturno-edukativnu manifestaciju “Čuvarkuća”.

Beloblatčani već tradicionalno 23. decembra organizuju kićenje božićne jelke za koje su zadužena deca iz Osnovne škole “Bratstvo jedinstvo”. Deca, radosna zbog predstojećih praznika, a verovatno i zbog početka zimskog raspusta, brzo su stavili razne ukrase na božićnu jelku u centru sela, a onda brže-bolje pohitali svojim toplim domovima, bežeći od hladne kiše i željno isčekujući Božićni program i Deda Mraza koji se najavio da će doći predveče.

Za to vreme članice Kluba žena Belo Blato su uz kafu i tradicionalne slane i slatke poslastice dočekivale goste Kucure, Putinaca i Novog Sada, koji su došli na otvaranje izložbe “Čuvarkuća”. Izložena dela su nastala tokom likovne kolonije na „Salašu 137“ na kojoj su slikari Đorđe Kovačev, Đorđe Beara, Marta Kiš Buterer, Pavel Pop, Đerđi Ačaji, Daniela Morariu, Dominika Morariu i vajar Andreja Vasiljević Baća u autentičnom seoskom ambijentu stvarali na temu multikulturalnosti Vojvodine i vojvođanske kulture. 

Izložbu je otvorio Milan Nedeljkov, direktor Osnovne škole “Bratstvo jedinstvo” u Belom Blatu, naglašavajući da ovo selo živi multikulturalnost svakodnevno, a ne samo kao frazu koju često čujemo u vestima. Prisutnima se obratila i Svetlana Tomov, upravnica Fondacije “021” koja sprovodi dvogodišnji program “Čuvarkuća” i Snežana Ilić iz partnerske organizacije Centar za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina.

Dok su posetioci razgledali umetnička dela naših akademskih slikara i vajara, prostorijama Doma kulture, gde se 11. “Čuvarkuća” održala, širio se miris gulaša koji su spremali članovi Udruženja kulinara amatera, negovaoca starih običaja i zaštitinika životne sredine. “Jer gosti ne smeju da ostanu gladni”, kažu vredni kulinarski majstori, sipajući gotov gulaš u posude koje članice Kluba žena iznose na stolove.


U Klubu žena Belo Blato su aktivne pre svega starije članice, ali primećujemo da se i mlade devojke uključuju u rad. 

“I to ne samo kao pomoć pri pripremanju ovakvih događaja, već i aktivnim učešćem u projektu ekonomskog osnaživanja žena čiji smo deo”, kaže Anuška Šimon, predsednica Kluba žena, koji postoji već dvadeset godina, i dodaje:

“U Klubu žena imamo skoro trideset članica, od čega je deset svakodnevno aktivno. Od nedavno se usavršavamo kroz učešće u projektu “Jake žene jaka sela” koje ima za cilj ekonomsko osnaživanje žena na selu. Mi smo izabrale da se bavimo organskom proizvodnjom i cvećarstvom, što su donatori i stručnjaci prepoznali kao potencijal za razvoj celog sela, jer finansijskim osamostaljavanjem žena selo može da jača”, kaže naša sagovornica, dok zajedno čekamo početak Božićnog programa na kojem su se predstavila deca iz beloblatske osnovne škole i crkveni horovi.

“Uspele smo da privučemo i mlade devojke koje su u srednjoj turističkoj i kulinarskoj školi. Imamo i jedan prostor na kojem planiramo da posadimo ruže i bavimo se hortikulturom, što je bila želja naših mlaih članica, a naša želja je da mlade devojke i žene zavole Klub žena i polako preuzimaju njegovo vođenje”, kaže Anuška Šimon koja je svesna da toga da se mladi jako teško odlučuju da ostanu na selu.

“Ovo je naš način da pokušamo da ih zadržimo u Belom Blatu”, konstatuje predsednica Kluba žena Belo Blato.

Realizaciju projekta finansijski podržava Evropska Unija (europa.rs); Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD i ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu (www.norveska.org.rs). Cilj projekta je promocija zajedništva i saradnje nacionalnih, verskih i kulturnih zajednica u Vojvodini sa lajtmotivom da je „Vojvodina naša kuća“.