Putovanje „Čuvarkuće“ završeno: tokom dve godine povezano 12 vojvođanskih sela

Putovanje „Čuvarkuće“ završeno: tokom dve godine povezano 12 vojvođanskih sela

Posle dve i po godine putovanja vojvođanskim selima i upoznavanja sa lokalnim običajima, kulturom i tradicijom, projekat „Čuvarkuća“ Fondacije 021 svečano je završen u četvrtak, 11. juna, u Kulturnoj stanici „Svilara“ u Novom Sadu.

U periodu od januara 2018. do juna 2020. godine Fondacija 021 je, u saradnji sa partnerskim nevladinim organizacijama Centar za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, KUD „Branko T. Radičević“ iz Bečeja i CeSER iz Rume, kroz projekat Čuvarkuća obišla 12 vojvođanskih sela – Bačko Petrovo Selo, Aradac, Kupinovo, Selenču, Kucuru, Rivicu, Srpsku Crnju, Golubince, Torak, Tavankut, Belo Blato i Putince. Stanovnici svih ovih sela imali su priliku da se pohvale svojim poreklom i tradicijom, i da predstave nošnje, običaje i kuhinju.

Upravo o tome se govorilo na centralnoj manifestaciji u Svilari koja je, zbog trenutne epidemiološke situacije, održana u manjem obimu, bez predstavnika partnerskih organizacija, učesnika i posetilaca. Tom prilikom je direktorka Fondacije 021 Svetlana Tomov predstavila rezultate ovog projekta, te istakla kako je njegov cilj promocija zajedništva i saradnje nacionalnih, verskih i kulturnih zajednica u Vojvodini.

„Doprineli smo druženju i povezivanju ljudi iz različitih zajednica koji u svojim selima vredno rade i trude se da očuvaju, unaprede i promovišu svoje običaje, kulturu, kuhinju, igre, stare zanate i mnoge druge specifičnosti svog podneblja. U svakom selu manifestacija se sastojala iz izložbe, kulturno-umetničkog događaja i multinacionalne kuhinje sa degustacijama tradicionalnih jela, a u samoj organizaciji događaja učestvovala su deca, mladi i stari iz brojnih društava i udruženja“.

Tomov je podsetila da je projekat iznedrio zajednički kuvar sa receptima tradicionalnih i autentičnih jela koja se pripremaju u pomenutim selima, zatim dokumentani film koji priča priču o ljudima i životu u Vojvodini nekada i sada, te da je pokrenut MultiRadio kao medij zajednice koji promoviše interkulturalnost.

„Sličnosti i razlike su odlika vojvođanskog suživota, što se pokazalo i kroz projekat Čuvarkuća. Proputovali smo stotine kilometara i došli smo do kraja ovog dvogodišnjeg putovanja, a kako to obično biva kada završite neko putovanje, ostaju utisci, slike i razglednice“ – zaključila je direktorka Fondacije 021.

Tokom ove dve godine, kamera je pratila i snimala sve što ljudi u pomenutim mestima rade i kako žive, što je rezultiralo dokumentarnim filmom čiji mali deo je predstavljen na centralnoj manifestaciji u Svilari.

„Uživala sam radeći na ovom projektu i upoznajući ne samo običaje i tradiciju Vojvodine, nego ljude. Ljudi su glavna inspiracija u svemu što radim pa tako je bilo i ovog puta, a u ovom malom serijalu imaćete priliku da vidite ljude koji predstavljaju 12 vojvođanskih mesta“ – kazala je autorka dokumentarnog filma Olivera Miloš Todorović.

Plan je da se film prikaže putem kanala Radio-televizije Vojvodine, ali i drugih lokalnih televizijskih kuća, kako bi se šira javnost upoznala sa specifičnostima i svakodnevnim životom na vojvođanskim selima.

Sva sela koja su učestovala u ovom projektu imala su priliku da ugoste izložbu slika koje su nastale na samom početku projekta tokom likovne kolonije na „Salašu 137“ na kojoj su slikari Đorđe Kovačev, Đorđe Beara, Marta Kiš Buterer, Pavel Pop, Đerđi Ačaji, Daniela Morariu, Dominika Morariu i vajar Andreja Vasiljević Baća stvarali na temu multikulturalnosti Vojvodine.

Upravo je ova izložba svečano otvorena i na centralnoj manifestaciji u Svilari, a o njoj je govorila dr Tatjana Bugarski, viši kustos-etnolog Muzeja Vojvodine. Ona je kazala kako je izloženim delima, ali i u samom projektu zajednička interpretacija kulturnog i prirodnog nasleđa, te je istakla značaj zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa koje je ustanovljeno i međunarodno priznato Uneskovom konvencijom. 

„Nematerijalnim kulturnim nasleđem ne upravljaju profesionalci i stručnjaci koji deluju u okviru tradicionalnih insitucija  zaštite, nego upravo nosioci nasleđa imaju odlučujuću ulogu time što određenu tradiciju, znanje, veštinu i običaj doživljavaju kao nešto što je od izuzetne važnosti za njihov identitet“ – naglasila je Bugarski, te je dodala da se motivi i nazivi izloženih likovnih dela podudaraju sa domenima nematerijalnog kulturnog nasleđa.

„Prošlost sa kojom se u ovim delima preispituje veza pripada najstarijim kulturnim slojevima čovečanstva, pa sve do vremena našeg detinjstva i prepoznatljvih predmeta koje svi još uvek čuvamo u svojim kućama i koji snažno asociraju na folklor koji nam je svima poznat. Otvaranje ove izložbe se odvija u neobičnim okolnostima zbog pandemije, ali jedna od stvari koju smo mogli da naučimo u poslednje vreme jeste da drugačije posmatramo dešavanja na globalnom nivou i da smo mnogo čvršće povezani sa celim svetom nego što to obično mislimo. Druga stvar je da smo mnogo više usmereni na lokalno okruženje nego što to imamo običaj da vidimo. Upoznavanje sebe, svoje prošlosti, kulture naših najbližih i našeg okruženja prvi je korak ka formiranju odnosa prema nasleđu koje može da nam omogući lakše suočavanje sa neprestanim izazovima.“

Otvarajući izložbu, dr Tatjana Bugarski je izrazila nadu da će jedan od rezultata projekta Čuvarkuća biti veća saradnja ljudi koji su na istom zadatku – onih koji veruju u svoje nasleđe, umetnika, nevladinog sektora, privatnih inicijativa i institucija koje se bave proučavanjem, zaštitom i prezentacijom kulturnog nasleđa.

Ova izložba biće otvorena za posetioce do ponedeljka, 15. juna, u prostorijama KS „Svilara“.

Projektom „Čuvarkuća“ prikazana je Vojvodina onakva kakva jeste, sa svim lepotama i bogatstvima koje je čine, među kojima je važan deo preko dvadeset nacionalnih zajednica. Upravo svaka od tih zajednica, kroz svoju kulturu, običaje i nošnju, te očuvanje svog identiteta, čini Vojvodinu stubom multikulturalnosti, tolerancije i očuvanja tradicije.

Realizaciju projekta finansijski su podržali Evropska Unija (europa.rs); Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD i ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu (www.norveska.org.rs). Cilj projekta je promocija zajedništva i saradnje nacionalnih, verskih i kulturnih zajednica u Vojvodini sa parolom da je „Vojvodina naša kuća“.