Uskraćene za staž, poreze i doprinose, žene koje su ujedno majke i preduzetnice, zahvaljujući novom Zakonu o finansijskoj pomoći porodici sa decom, tokom trudnoće imaju nesreću da im se isplaćuje naknada, koja je čak niža od minimalca.

 

Dugoočekivani zakon, ali i prethodna zakonska rešenja, ne predstavljaju ništa dobro za majke preduzetnice. Oštećene su, kako je već pisano, skoro pa sve trudnice, bez prava da na bilo koji način izmene zakon koji je usvojen u verziji koja nije dogovorena u okviru radne grupe za izradu zakona.

Pre svega, majke i one koje će to tek da budu pred sobom imaju zakonska rešenja koja su nejasna, što im dodatno otežava da izračunaju kolika naknada im pripada, koje uslove moraju da ispune, ali i na koji način su oštećene.

Konkretno, barem kada je o ovom zakonu reč, majke preduzetnice imaće nesreću da im se drugačije obračunava plata jer im se od 1. jula zarada računa tako što se bruto osnovica plate zarađene u prethodnih 18 meseci deli sa 1.5, pojasnila je predsednica Udruženja za preventivne i zaštitne delatnosti Republike Srbije Sandra Kozomora Subotin, ujedno direktorka Agencije za poslovne usluge „Kozomora“. Kako je poručila na Ženskom biznis klubu Fondacije 021, održanom u četvrtak 31. avgusta u Radio kafeu u Novom Sadu, prethodni zakon koji je regulisao ovu oblast za obračun je uzimao u obzir poslednjih 12 meseci od dana otvaranja porodiljskog odsustva, što je bilo povoljnije za žene.

„Za osnovicu za obračun naknade zarade gleda se bruto obračunska vrednost. Dakle, ako ste vi same sebi uplaćivale određene naknade zarade, u poslednjih 18 meseci sabira se ta naknada zarade koju ste uplaćivali. Kada dobijemo taj zbir, delimo ga sa 18, u zavisnosti od toga šta ste uplaćivali. Kada se podeli sa 18, on se deli sa koeficijentom 1.5, što znači da dobijate u suštini neku neto obračunsku vrednost koja vam se uplaćuje na žiro račun. U ovom slučaju nemate pravo na porez i doprinos koji vam je plaćala država u skladu sa prethodnim zakonom. Preduzetnice su ovde zaista u nezgodnom položaju„, naglasila je Sandra Kozomora Subotin.

Kako pojašnjava, mame preduzetnice ostvaruju pomenuto pravo u dva slučaja: kada zatvore svoju preduzetničku delatnost ili kada imenuju poslovođu, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

„Ako ste uplaćivale iznos od 100.000 dinara svakog meseca za 18 meseci, primaćete neto nadoknadu od 66.666 dinara i u tom slučaju, ako ste zatvorile biznis, nemate prvo na isplatu doprinosa i ne ide vam penzijski staž. Ukoliko nastavite s obavljanjem delatnosti, doprinose morate da uplaćujete sami, u iznosu od 37,8 odsto na neto osnovicu koju primate“, pojasnila je Kozomora Subotin.

Predsednica udruženja „Roditelj“ Gordana Plemić kaže da je njeno udruženje bilo članica radne grupe za izradu pomenutog zakona, ali da doneseni zakon i onaj koji je izašao iz radne grupe „apsolutno nemaju veze jedan sa drugim“.

„Dobili smo nedefinisane situacije koje nismo očekivali, jer je zakon u javnosti predstavljen kao revolucionaran i nešto dobro za sve žene i sve majke. Sad tek vidimo koliko stvari nije pojašnjeno, a nisu stigli ni svi podzakonski akti koji bi omogućili da se zakon primenjuje. Država je, čini mi se, ovim zakonom samo zaštitila sebe, a sve majke stavila u problem, što zaista nije podsticajno i u skladu sa pričom o natalitetu„, navela je Plemić.

Inače, novi zakon najviše pogađa preduzetnice koje imaju frizerske salone i bave se drugim uslužnim, zanatskim i proizvodnim delatnostima, kojima je najteže i da opstanu na tržištu rada.

Urednica roditeljskog portala Bebac Jasmina Mihnjak poručila je da je novi zakon diskriminisao majke preduzetnice, te da se država povukla u svoju čauru i sada izbegava da se suoči sa kritikama.

„Čak imate situacije da se vode kampanje u zaštitu zakona, sa tvrdnjama da naša i tumačenja pravnika nisu tačna, što je apsurd i što nikada nismo doživeli za naše trajanje. Najviše boli činjenica da ima veliki broj mama koje nisu informisane, nemaju gde da čuju novosti i samo će ih jednog dana sačekati umanjene zarade. Umesto da država stimuliše trudnice, naročito one koje imaju i svoj biznis, ona im otežava život i još ih naziva lažovima„, poručila je Jasmina Mihnjak.

 

Ona je dodala da bi trebalo uvesti benefite za poslodavce koji poštuju osnovna prava – poput trudnoće, te da nema mesta tvrdnjama da su pojedine zakonske odredbe, poput ograničenja iznosa naknade za žene koje zarađuju više od tri prosečne plate tu da bi sprečile zloupotrebe.

Sagovornice su se složile u tvrdnji da je moguć čak i scenario da porodilja dobije mesečnu naknadu od svega 1.000 dinara, što je suprotno kako Zakonu o radu, tako i međunarodnoj konvenciji o zaštiti materinstva, koju je Srbija potpisala i mora da se pridržava.

Ako ste zaposlena žena i ostanete trudni, pravo na minimalac imate samo ako imate vezano šest meseci rada – i to zagarantovano samo tri meseca. Ovo pravo, doduše, nemaju preduzetnice.

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović poručila je na diskusiji o preduzetništvu i trudnoći da su načinjeni određeni pomaci kada je reč o populacionoj politici. Oformljen je Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, kao i budžetski fond Pokrajine za pronatalitetnu politiku. Međutim, kako dodaje, podsticaji i dalje nisu zadovoljavajući i mane u zakonu postoje.

„Na terenu svakodnevno upoznajemo sjajne žene koje su preduzetnice i potreban im je podsticaj za napredak. Kada je reč o, na primer, pristupu informacijama, mi u gradu smo donekle privilegovane jer žene u seoskoj sredini često nemaju pristup internetu, nemaju osnovne informacije, pa čak ni osnovna prava i uslove poput javnog prevoza, lekara, obdaništa za svoju decu. Majke koje su u poljoprivrednim gazdinstvima često ne znaju da moraju da se registruju kako bi imale uslov da ostvare prava poput naknada, bolovanja ili penzija, pa ih sistem kasnije, kad je potrebno, uopšte ne prepoznaje“, pojasnila je Milović.

Ona je dodala da je neophodno približiti informacije ženama u seoskim sredinama i pružiti im što više šansi da se razviju i kao preduzetnice, jer su mnoge od njih, uprkos trudnoći, vrlo motivisane da budu i uspešne u svom biznisu.

Upravo žene iz poljoprivrednih gazdinstava pogađa novi zakon o finansijskoj podršci porodici s decom. Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta može ostvariti majka koja ima 24 meseca osiguranja, a ne 18 meseci, kao ostale žene.

„Nejasno je zašto se poljoprivredna gazdinstva izuzimaju i na ovakav način marginalizuju“, pita se Sandra Kozomora Subotin.

Gordana Plemić iz udruženja „Roditelj“ naglasila je da gotovo svakodnevno dobija primedbe majki koje nakon porodiljskog bolovanja dobijaju otkaze ili bivaju raspoređene na niža radna mesta. Ovi problemi nisu novi i, slažu se sagovornice, stvaraju socijalne slučajeve, što je praksa kojoj se mora stati na put.

„Žena je stub svakog društva, ali država smo mi i moramo da se borimo i sami radimo na promenama koje nas se tiču. Zato su diskusije poput ove dobra pojava. Svakako je ovaj zakon doneo i nešto dobro i to bi trebalo da se prepozna, kao korak napred u nameri da se unapredi položaj žena, a pre svega majki i trudnica“, naglasila je direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović.

Fondacija 021 bavi se promocijom rodne ravnopravnosti i ženskog preduzetništva na angažovan način, kroz javne nastupe, diskusije i aktivno učešće svih relevantnih činilaca državnog sistema. Ova diskusija bila je odlična prilika svima da se bolje upoznaju, ne samo sa odredbama novog zakona, već i svim pitanjima koja su bitna za buduću majku-preduzetnicu.

Pomenutu diskusiju podržao je i Razvojni fond Vojvodine, čiji su konkursi namenjeni preduzetnicima, pravnim licima i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i dalje otvoreni.

Korisnicima je na raspolaganju 10 konkursa, osam programa za kojima je 2017. godine vladalo najveće interesovanje i dva nova dugoročna kredita, sa rokom otplate do sedam godina, dve godine grejs perioda i kamatnom stopom 1-3 odsto na godišnjem nivou. U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam, omogućene su dodatne pogodnosti, kada je konkursna linija namenjena razvoju turizma u pitanju. Svi korisnici koji se opredele da sredstva zatraže po osnovu ove konkursne linije, mogu računati na to da će Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam pokriti troškove obrade zahteva i kamate za ovu godinu.

Naša podrška su i Poljoprivredno gazdinstvo Trenkić iz Šida, koje se bavi sušenjem voća i povrća, a u svojoj ponudi trenutno imaju sušeni paradajz u ulju, čips od jabuke i čips od jabuke sa cimetom. Više o PG Trenkić možete videti na njihovoj Fejsbuk stranici. Na podršci se Fondacija 021 zahvaljuje i Friškom jazačkom siru, kao i Vinariji KM.
Autor: Gorica Nikolin – gorica@021.rs