U subotu, 6. decembra 2014. u Radio kafeu u Novom Sadu održan je 8. Festival mini filma. Na konkurs se prijavilo više od četrdeset filmova iz Srbije i regiona., od kojih su trideset i dva zadovoljila kriterijum da traju do tri minuta.

  • Novinarski i tim Fondacije 021 odabrali su deset filmova za takmičarski deo. Stručni žiri u sastavu Filip Markovinović (režiser), Marija Gajicki (autorka i producentkinja festivala Vivisekt) i Milan Ilić (dobitnik nagrade publike na 6. festivalu) odlučio se da Nagrada stručnog žirija pripadne filmu “Život nije crn i beo” autorke filma Andree Kovačević. Takođe, Nagrada za afirmaciju žena koju su dodelile članice Fondacije 021: Svetlana Tomov (marketing menadžerka), Slavica Ranisavljev (psihološkinja) i Ivana Inđin (umetnica i stručnjakinja rodnih studija) pripala je ovom filmu.
  • Andrea Kovačević nije mogla da dođe na dodelu nagrada u okviru festivalske večeri ostavljajući mnogobrojnu publiku znatiželjnu i zapitanu ko je ona.
  • U susretu sa njom mogle smo prvo da uočimo da se radi o devojci koja odiše skromnošću i nepatvorenom ljubaznošću, modernog izgleda i pomalo odsutnog zanesenošću svojim idejama i mislima.
  • Andrea Kovačević ima 25 godina, živi i stvara u Subotici, diplomirana je inženjerka menadžmenta. Studirala je u Novom Sadu koji joj nedostaje najviše zbog kulturnih događanja kakvih nema u Subotici. Želela je da ostane u Novom Sadu, ali nije mogla u njemu da nađe posao u struci. Posao se teško nalazi i u Subotici, te je Andrea odlučila da vreme između traženja plaćenog posla iskoristi za svoje usavršavanje. Tako je u januaru ove godine preko interneta počela da uči montažu u programu Adobe Premiere Pro CS6 i da se bavi kreiranjem kratkih filmova.
  • Andrea kaže da je četiri puta srecna, prvo jer joj je film ušao u prvih deset, onda zbog Nagrade stručnog žirija, pa zbog Nagrade za afirmaciju žena i još jednom za publiku koja je bila dosta naklonjena njenom filmu.
  • Ideju za film “Život nije crn i beo” dobila je posmatrajući okruženje u kojem ulice postaju iste jer se ruše sve one koje su drugačije i na njihovo mesto grade bezlične, u društvu u kojem se insistira na jednoj ideologiji i ljudi postaju isti u svojim pojavnim oblicima. Želela je i da filmom zabeleži sećanje na jednu drugačiju kuću u ulici Braće Radić u Subotici. Andrein stav je da je život lepši uz različitosti i da treba da ih negujemo. Da bi realizovala film pomogle su joj prijateljice i prijatelji koje/i su u tome prihvatle/i različite poslove.
  • Od konkurentnih filmova najviše su joj se dopali Just life (nagrada publike) jer je jasan, optimističan i dosetljiv, ali i Falling girl koji je poetičan i pomeren.
  • Provodi dosta vremena na internetu informišući se o novim tehnologijama i mogućnostima za mlade.Svoju budućnost vidi u interdisciplinarnom pristupu video umetnosti i menadžmenta.
  • Svoju nagradu u vidu Novogodišnjeg puta u Milano za dve osobe podeliće sa glumicom nagrađenog filma Milicom Tepavac, jer je “najviše bila angažovana u filmu i bez nje film ne bi bio tako lep”.
  • Andrei Kovačević želimo brzo pronalaženje plaćenog posla u struci i vremena za nova filmska i video ostvarenja.