Zbog čega se u Srbiji još uvek malo govori o rodnoj ravnopravnosti? O rodno zasnovanom nasilju? Zašto je i ove godine zabeležen veliki broj femicida kod nas? Dokle smo stigli kao društvo u primeni preporuka Istanbulske konvencije?, neka su od pitanja koja su postavljena na završnoj godišnjoj konferenciji Sos ženskog centra “Korak bliže rodnoj ravnopravnosti – korak bliže Evropskoj uniji” koja je održana u ponedeljak 23. decembra u Istorijskom arhivu grada Novog Sada.

            Konferenciju je otvorila koordinatorka SOS Ženskog Centra Ivana Perić, uvodnom reči o preporukama Istanbulske konvencije i zbog čega je potrebna njihova mnogo bolja primena u praksi u Srbiji.

            U okviru konferencije održane su tri panel diskusije na kojima su govorile stučnjakinje iz raličitih oblasti. Prvu panel diskusiju započela je upravnica Sigurne ženske kuće u Novom Sadu Nada Padejski Šekerović. Nada je govorila o novim praksama psihosocijalnog tretmana koji može da dovede do znatnog smanjenja broja nasilja u Srbiji. Reč je o tri odvojena sistema: onaj koji će raditi sa žrtvama nasilja, onaj koji će raditi sa nasilnicima i onaj koji će raditi sa decom.

            Ivana Zelić iz organizacije IZ KRUGA – VOJVODINA, govorila je o položaju žena sa invaliditetom, njihovoj čestoj diskriminaciji, kao i o nepristupačnim objekatima kod nas (u koje spadaju i zdravstvene i obrazovne institucije) koje su visoko rizične za osobe sa invaliditetom.

            Marina Ileš iz “Autonomnog ženskog centra”, govorila je o uvođenju novih promena u sistemu obrazovanja, odnosno o uvođenju “roda” u nastavu. Bilo je reči i o uspehu projekta Autonomnog ženskog centra „Mogu da neću“ koji je usmeren na mlade, pre svega devojke sa ciljem osvešćivanja i sprečavanja različitih vidova nasilja nad ženama.

            Drugi panel je bio posvećen slici žene u medijima o kojoj su govorile novinarke i autorke radio emisije “Žena u kutiji” Milica Kravić Aksamit i Tamara Srijemac. Milica i Tamara su rekle da medijsko izveštavanje u Srbiji o slučajevima porodičnog i partnerskog nasilja, obiluje senzacionalizmom i zadiranjem u detalje intimnog života i identiteta žrtve, o čemu najviše svedoče slučajevi koji govore o poznatim ličnostima i osobama iz javnog života.

            Na trećem panelu se govorilo o ulozi psihološkog osnaživanja žena u zaštiti od porodično-partnerskog nasilja, o čemu su govorile terapeutkinje u edukaciji iz Sos Žensog Centra, Nina Racić i Aleksandra Savić. Nina i Aleksandra su istakle da je važan terapijski rad sa žrtvama nasilja kao i kontinuirano psihološko osnaživanja žena koje se nalaze u situacijima nasilja.

            Konferencija je zatvorena uz diskusiju sa publikom, na kojoj je iskazana potreba da ovakve organizacije budu više podržane od strane grada i drugih nivoa vlasti, a SOS Ženski Centar, prepoznat je kao značajan besplatni servis u Novom Sadu koji pruža veliku prodršku ženama koje su pretrpele nasilje.

Autor: Sos ženski centar