Usled izostanka reakcije nadležnih u kažnjavanju govora mržnje na internetu, otvara se novi prostor za pojavu ekstremizma na društvenim mrežama, koji bi mogao da se prelije na ulice, zaključak je tribine „Ulogovani na ekstremizam“ koja je održana sinoć u Radio kafeu.

O ekstremizmu, tradicionalnim medijima, internetu i njihovoj međusobnoj povezanosti, govorili su sociolog Marko Škorić, direktor Medijskog arhiva Ebart Velimir Ćurgus Kazimir i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović.

Prema njihovim rečima ekstremizam u kontekstu govora mržnje, koji se najčešće sreće na društvenim mrežama, uslovljen je sadržajem u tradicionalnim medijima, koji žive od senzacionalizma. Prema rečima sociologa Marka Škorića, društvene mreže jesu uticale na poimanje ekstremizma, ali sliku sveta koji je na ivici propasti i dalje kreiraju mediji.

„Pre svega, postoji problem oko ekstremizma, jer nijedan ekstremista sebe neće nazvati ekstremistom. Danas se on koristi u pejorativnom smislu kako bi se etiketirao neko ko ne deli mišljenje sa nama ili nekom grupom i najčešće se povezuje sa ideologijom, religijom, politikom. Nesumnjivo je da su nam internet i društvene mreže učinile vrlo lakim da primetimo šta se sve dešava, jer jednim klikom možete da gledate ubistvo. Opet, istraživanja pokazuju da živimo u trenutno najbolje mogućem svetu, ali mediji su ti koji na naslovnici ne mogu reći da se danas ništa nije dogodilo, i onda kada neko posmatra te naslove ima percepciju sveta koji je ogrezao u ekstremizmu“, naveo je Škorić.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović postao je gotovo redovna meta govora mržnje na internetu. Tokom aprila stiglo mu je preko stotinu uvreda i pretnji jer je na Fejsbuku postavio objavu sa slikom žute patke, simbolom protesta i inicijative Ne da(vi) Beograd, uz reči „Srećan veliki patak svima koji slave“. Prema njegovim rečima, on ne može da tvrdi da su ljudi koji su mu pretili ekstremisti, ali su ideje nekih od njih bile takve. Međutim, ono što navodi i što je problematično, jeste simultana negativna kampanja koju je protiv njega vodio vrh republičke vlasti i pretnji i uvreda na društvenim mrežama.

„Istovremeno kada sam dobijao pretnje zbog te objave Aleksandar Martinović i Marijan Rističević su u Skupštini i na javnom servisu pokazivalu moju i slike drugih kolega, navodeći da smo mi organizatori protesta koji su se odvijali širom Srbije. Kada se to uzme u obzir stiče se utisak da se radi o dobro organizovanoj kampanji radi zastrašivanja onih koji su označeni kao protivnici vlasti. Posmatrajući u tom kontekstu, primećujemo da je internet doneo neviđene prostore slobode, ali i pitanje ‘da li će sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj’. Zemlje kao što su Nemačka vode veliku bitku sa društvenim mrežama da unaprede svoje mehanizme kako bi se smanjio govor mržnje na internetu, jer bez obzira na optimističke vizije, vidimo da su govor mržnje i nasilje koje se javi na ulicama, međusobno povezani“, naveo je Sejdinović.

Direktor Ebarta Vladimir Ćurgus Kazimir ukazao je na klasične medije, navodeći da se društvene mreže ne mogu puno razlikovati od njih. Kako je naveo, u Srbiji je oko tri miliona ljudi umreženo na Fejsbuk.

„To s jedne strane izgleda sjajno, ali kada pogledate medije, to i nije baš tako jer i u njima dominira jedna stvar, kao i na društvenim mrežama. To su uverenja ljudi koji vrlo otvoreno zastupaju autoritarnu konzervativnu poziciju, i koji jako glasno brane svoje pravo na mišljenje. Oni su jako osetljivi ukoliko im vi ukažete na neke stvari, date nove činjenice, i tada vas optužuju da im zabranjujete da govore. Ako pogledamo odakle dolazi sadržaj na društvenim mrežama, koji je ekstremistički, videćemo da postoje autohtoni ekstremisti koji imaju svoje objave, ali i oni koji preuzimaju sadržaj iz tradicionalnih medija. Primetili smo da se dešava da recimo neka ekstremistička tvrdnja krene sa društvene mreže, javi se u medijima, a zatim se vraća dopunjena na mreže. To je jako zabrinjavajuće kada pogledate koliko ljudi može da se okupi oko mržnje prema nečemu. To konstantno širenje ekstremnog kruga pokazuje ranjivost našeg društva koje ne ume da se odbrani“, ocenio je Ćurgus Kazimir.

On je ukazao na demokratičnost interneta, ali i na moguću zloupotrebu. Takođe, prema njegovim rečima, ono što postaje viralno na internetu, može da postane viralno i u stvarnosti.

„Na internetu je blokiranje jedna vrsta psihološke samoodbrane. Nešto može da bude viralno ne samo na internetu, nego može da se prelije i na ulice. Ekstremizam je nešto što je negativno u tom kontekstu, ali postoje i druga okupljanja koja mogu da nude nadu, solidarno. Ali mi ne znamo koji je to klik. Premda postoje ozbiljne državne organizacije koje žele da taj klik bude u njihovim rukama“, kazao je direktor Ebarta.

Sejdinović je ukazao na selektivnu efikasnost policije i tužilaštva kada su u pitanju objave na internetu. Pretnje koje su dobili on i drugi članovi NDNV-a nemaju, zasada, sudski epilog.

„Država se pokazuje neverovatno neefikasnom kada su na meti tih pretnji i kampanji zastrašivanja oni koji se nazivaju protivnici vlasti, ali istovremeno pokazuje efikasnost kada su na meti predstavnici vlasti. Sećate se da je tokom postizbornog procesa jedan gospodin na svom nalogu objavio snimak sa navodnom krađom džakova u Sandžaku, da bi u roku od 30 minuta bio otkriven. Da postoji volja vlasti da stane na put mržnji na internetu i pretnjama, ona bi za početak napravila jasnu distancu prema tradicionalnim medijima koji drastično krše etičke standarde i vrlo često učestvuju u pozivu na linč. Kroz ponašanje vrha vlasti podstiče se govor mržnje koji nije sam sebi cilj, nego je cilj zastrašivanje i marginalizacija ljudi koji imaju hrabrosti da kažu nešto što se ne sviđa tim vlastima“, dodao je predsednik NDNV-a.

Istovremeno dok se održavala tribina u Radio kafeu, u Beogradu se održavala tribina organizacije „Žena u crnom“, koja je bila prekinuta. Na događaj je došla grupa mladih koja je istakla plakate protiv stavova ove organizacije, a potom i počela da peva pesme. Sociolog Marko Škorić je stava da kada ne postoji nikakva reakcija na ekstremizam ili ono što bi moglo da postane ekstremno, onda to može da ohrabri one koji žele da prete.

„Ako znaju da im niko ništa neće uraditi, onda, pretpostavljam, to ohrabruje ljude koji su na ivici i želeli bi svašta da kažu. Kao i sa komentarima na portalima gde možete svašta da pročitate. Ne znam koliko su realne te pretnje, ali svakako opasne jesu, jer dovoljno je da jedan od njih stotinu nešto pokuša, to je onda svakako problematično. I to jeste problem što se na internetu može svašta objaviti, pogotovo kada ne postoji kritičko mišljenje ili rudimenti medijske i naučne pismenosti. Ljudi onda teško mogu da razumeju šta govori neki stručnjak, a šta neko ko, u suštini, nema veze sa temom. Između ostalog, takve stvari i stavovi podgrevaju se i u medijima“, ukazao je Škorić.

Govornici su se osvrnuli i na revizionizam kao pojavu koja bi mogla da otvori prostor za pojačavanje nacionalističkih tenzija, koje bi mogle da dovedu do ekstremizma i proganjanja neistomišljenjika. Upravo jedan takav slučaj imali smo sa poslednjom rehabilitacijom komadanta Gorske garde Nikole Kalabića. Marko Škorić smatra da je revizionizam legitiman kada se pronađu novi naučno utemljeni dokazi. Ipak, ono što se dešava u Srbiji vidi kao rehabilitacije zasnovane na ideološkim preferencijama onih koji trenutno imaju moć.

Za Sejdinovića, rehabilitacija pripadnika četničkog pokreta, jeste rehabilitovanje onoga što su četnici predstavljali 90-ih i zločina koji su tada počinjeni.

„Kod nas je to na snazi od 2000-te, a ubrzalo se u poslednjih nekoliko godina. To je ista politika iz 90-ih koja je uz neke permutacije prisutna i danas. Takođe, kada gledate desne ekstremiste, vi možete da pronađete galaksiju sajtova i uvidite kako se oni međusobno linkuju. Kada krenetu dublje u analizu shvatiće da veliki broj tih tekstova dolazi od velikih medija poput ‘Politike’, ‘Novosti’, ali i sa sajtova vojske i policije. Upravo oni mogu da posluže kao gorivo za linčovanje. Zbog toga je ovde ključna medijska pismenost, to jeste spor odgovor, ali siguran. Zbog toga su važni i javni servisi koji bi trebalo da postavljaju temelje profesionalizma u Srbiji, a ne da ih redovno preuzimaju ekstremistički sajtovi i da posle toga imamo poplavu raznog smeća na internetu“, zaključio je Sejdinović.

Tribina „Ulogovani na ekstremizam“ održana je u saradnji Fondacijom 021 i Misijom OEBS-a u Republici Srbiji. Drugi deo razgovara o ekstremizmu, radikalizmu, ali i ćutnji nadležnih i onih koji su tiha većina, pod nazivom „Radikalna tišina“, održaće se krajem juna u Radio kafeu.

 

Autor: Zoran Strika – strika@021.rs