Deseto mesto na mapi “Čuvarkuće”, kulturne manifestacije koju organizuje Fondacija 021 iz Novog Sada, bilo je malo, bajkovito mesto na samom severu Bačke, nadomak Subotice – Donji Tavankut. Prilika da se predstavi projekat “Čuvarkuće” nije mogla biti bolja – bilo je to vreme održavanja IX Tavankutskog festivala voća koji organizuje Hrvatsko kulturno-prosvetno društvo “Matija Gubec”. Ovaj spoj tradicije, poljoprivrede, gastronomije i kulture održan je u subotu, 28. septembra, a okupio je brojne izlagače i posetioce.

Tog dana u Galeriji Prve kolonije naive u tehnici slame otvorena je izložba slika „Čuvarkuća“ koje su nastale na likovnoj koloniji održanoj na “Salašu 137”, gde su vrsni umetnici stvarali na temu multikulturalnosti Vojvodine. Tako su, zajedno sa slamarskim radovima, u Donjem Tavankutu predstavljeni radovi slikara Đorđa Kovačeva, Đorđa Beare, Marte Kiš Buterer, Pavela Popa, Đerđi Ačaji, Daniele Morariu, Dominike Morariu i dela vajara Andreja Vasiljevića Baće.

Izložbu je otvorila istoričarka umetnosti i predsednica Galerije prve kolonije naive u tehnici slame u Tavankutu Ljubica Vuković Dulić, rečima da je “Čuvarkuća” u ovo mesto donela novi vid likovnog izražavanja koji u Galeriji slika od slame do sada nije bio predstavljen.

„Ono što povezuje ove likovne grane jeste upravo ono što naša Vojvodina znači, a to je mnoštvo kulturnih zajednica, multikultiralizam koji nas sve povezuje u jednu zajednicu, a ne izoluje u posebne jedinke. Multikulturalnost koja nas povezuje vidljiva je upravo na ovim slikama, a možemo je prepoznati i na slikama od slame, ali sa jednom drugačijom poetikom.“

Tavankut u okviru organizovanog kulturnog delovanja postoji još od 1927. godine, što predstavlja dokaz kvalitetne kulturne ponude u ovom selu. Tome posebno doprinosi HKPD „Matija Gubec“ koje datira od 1946. godine, a kao velika većina seoskih kulturnih društava i ovo društvo se razvijalo i raslo u miljeu ruralnog okruženja, ali se vremenom otvorilo za nove prilike, projekte i za nove izazove. Festival voća koji se godinama održava na Etnoslašu „Balažević“ jedna je od tih aktivnosti, a to je prilika da se predstave poljoprivredni proizvodi sa tavankutskih njiva, te proizvodi starih zanata i autentične rukotvorine. Tako je bilo i ovoga puta, a kulturno-umetnički program su upotpunili HKPD Matija Gubec, Bunjevački kulturni centar Tavankut, Osnovna škola “Matija Gubec” Tavankut, Osnovna škola “Ivan Milutinović” Subotica, KUD “Branko T.Radičević” iz Bečeja, te KUD Petefi Šandor.

Donji Tavankut, koji prema poslednjem popisu ima nešto više od dve hiljade stanovnika, od kojih je većinsko hrvatsko, karakteristično je po žutom pesku, sočnim jabukama, nepreglednim voćnim zasadima i veselim taktovima tambure. Sve to, kao zaštitne znakove ovog mesta, čuvaju i mladi i stari, pa je tako Tavankut specifičan i po tome što u njemu mladi rado ostaju i zasnivaju porodicu.  

„Mene u Tavankutu pre svega drže entuzijazam mladih ljudi koji su aktivni u HKPD „Matija Gubec“. U većini slučajeva su i naši roditelji bili članovi ovog društva, pa su volonterizam i duh zajedništva preneli na nas. Zbog toga mi, kao mlađa generacija, imamo osećaj da bismo trebali da preuzmemo tu štafetu i da je razvijamo u nekom novom pravcu. Tako nam više nije fokus samo na folkloru i tradiciji, već se okrećemo ka inovacijama, tržišno se otvaramo, pa smo društvo usmerili u pravcu turizma i promocije našeg sela“, objašnjava Dubravko Bilinović, član organizacionaog odbora Festivala voća i član HKPD „Matija Gubec“. On dodaje da mladi u Tavankutu ostaju jer ovo selo, za razliku od drugih, nudi posao.

„Danas je to mladima najvažnije, a većina njih ovde ima nešto svoje, parče zemlje, voćnjak…to im garantuje da mogu ovde da ostanu da rade i žive. Važno je da mladi u svojoj zajednici budu aktivni, da sela ne postaju samo puke spavaonice u kojima nema sadržaja i razloga za zadržavanje.“

Tokom  održavanja „Čuvarkuće“ poseban naglasak je stavljen i  na knjigu o starim bunjevačkim jelima. Knjigu „Sa šporelja u majkinoj kujni“ napisala je Hilda Heinrich, koja je, kako kaže, imala želju da iza sebe ostavi jedno delo koje će u sebe sažeti tradiciju, bunjevački jezik i nekadašnja jela.

„Recepte sam davno pokupila po selima i salašima od starih baka i deda. Tu se nalazi sve – čorbe, glavna jela, salate, prilozi, sve što se nekada kuvalo na ovom podneblju. Svaki od recepata sam i sama isprobala, bio je to obiman posao. Tavankut je specifičan po tome što se nekada tačno znalo šta se jede koji dan, pa tako sredom i petkom nije bilo mesa na trpezi kod Bunjevaca“, ističe autorka knjige, dok kao karakteristična jela za sever Bačke izdvaja zlatnu čorbu od morkače, krompiraču i lakumiće.

Festival voća je zajedno sa „Čuvarkućom“ oživeo tradiciju bunjevačkih Hrvata koji žive na ovim prostorima, pa su tako posetioci manifestacije uživali u bunjevačkim igrama, autentičnosti narodne nošnje, laganim zvucima tambure i mirisu sveže obranih jabuka sa peskovitih njiva. Tavankut je naselje koje ove godine slavi 580 godina od prvog pojavljivanja u istorijskim dokumentima, a ako je to uz sve navedeno, malo da bi se jedno selo našlo na mapi turista, tu su svakako meštani, koji puni dobrodošlice i otvorenog srca dočekaju svakog putnika namernika.

„Ono što ovaj marljiv, vrlo kreativan i vredan svet u Tavankutu karakteriše to je ta srdačnost,  i vi ćete ovde uvek biti lepo dočekani. Naravno, ovde ćete imati priliku da jedete tradicionalnu gastronomiju, našu krompiraču koja je nadaleko poznata, da probate proverenu voćnu tavankutsku rakiju i da pijete kvalitetno tavankutsko belo vino. A to sve se uvek začini dobrim tamburašima i kulturnom baštinom u izvornom obliku, pa mislim da bolje kombinacije nema“, naglašava predsednik HKPD „Matija Gubec“ Ladislav Suknović i zaključuje:

„Da je Tavankut zaista „misto di sunce grli Bačku“ uverićete se ako odete na salaše i vidite suton tokom leta, ali i u proleće i jesen kada su oranice skroz ravne i kada nema ničega. Tada vidite ogromno sunce koje je poput jedne velike vojvođanske bundeve, vidite koliko njegovi zraci grle oranicu, grle ceo Tavankut.“ 

Ovo je deseta manifestacija, od ukupno 12, u okviru projekta koji realizuje Fondacija 021 Novi Sad sa partnerima nevladinim organizacijama: CeSER iz Rume, Centar za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina i KUD Branko T. Radičević iz Bečeja. “Čuvarkuća“ će posetiti još dva vojvođanska mesta – Belo Blato i Putince, a završna manifestacija biće organizovana u Novom Sadu.

Realizaciju projekta finansijski podržava Evropska Unija (europa.rs); Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD i ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu (www.norveska.org.rs). Cilj projekta je promocija zajedništva i saradnje nacionalnih, verskih i kulturnih zajednica u Vojvodini sa parolom da je „Vojvodina naša kuća“.