Bebe duže sa majkama u zatvoru

Bebe duže sa majkama u zatvoru

Bebe koje se rode dok im je majka na izdržavanju zatvorske kazne moći će sa njom da budu do navršene druge godine.

Ova novina predviđena je novim zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, čija primena počinje 1. septembra.

Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član radne grupe koja je radila na izradi ovog zakona, objašnjava za “Politiku” da je ovakva mogućnost postojala i ranije, ali da je period boravka bebe u zatvorima sa majkama porodiljama bio ograničen na godinu dana.

“To ni iz koga razloga nije bilo opravdano. Naime, dete u ovom uzrastu je vezano za majku i njegovo odvajanje je vrlo problematično. Sa druge strane, ima onih koji ne opravdavaju ovo “produženje roka” argumentom da dete ne treba da bude predugo sa majkom u zatvoru, jer to znači da je ono na taj način “kažnjeno”. Ovo, međutim, nije dovoljno jak argument s obzirom na to da znamo da dete u tom uzrastu, to jest do dve godine, nije preterano svesno gde se nalazi, a mnogo je važnije da je blizu svoje majke. Znači, odluka da se majkama koje se porode tokom izdržavanja kazne odobri da sa bebama budu dok ne navrše dve godine, doneta je iz humanih razloga”, objašnjava Škulić.

Mogućnost da majka “uđe” sa bebom u zatvor, navodi sagovornik “Politike”, svedena je na minimum, s obzirom na to da je gotovo pravilo da se trudnim osuđenicama, u većini slučajeva, odlaže odlazak na izdržavanje kazne.

“Iako je po zakonu moguće poslati trudnu ženu na izdržavanje kazne, to se izbegava. Neće se, znači, lako desiti da majka uđe u zatvor sa detetom”, kaže Škulić i podseća da od ukupnog broja osuđenika u srpskim zatvorima svega sedam do osam odsto čine žene.

Škulić kaže da je slična praksa i u inostranstvu i naglašava da Srbija ima jedno od najliberalnijih rešenja.

U članu 119 ovog zakona koji reguliše prava osuđene žene koje imaju dete, navodi se i da po navršetku detetove druge godine njegovi roditelji “sporazumno odlučuju da li će dete poveriti na čuvanje ocu, ostalim srodnicima ili drugim licima. U pomenutom delu zakona, precizirano je da se u slučaju “kad se roditelji ne sporazumeju ili je njihov sporazum na štetu deteta, o njegovom poveravanju odlučuje sud nadležan prema prebivalištu, odnosno boravištu majke u vreme osude”.

Sve osuđenice na izdržavanje kazne šalju se u Kazneno-popravni zavod u Požarevcu, poznatiji kao “ženski zatvor”. Ovde se osuđenice sa bebama smeštaju u deo koji je fizički odvojen od drugih delova zavoda. Uprava zatvora brine da im ništa ne nedostaje.

Pelene, sredstva za higijenu, benkice, hranu, obezbeđuje zavod. Po potrebi, u zatvor dolazi pedijatar, a svaka “zatvorska beba” ima otvoren karton u požarevačkom Domu zdravlja. Retko koja od “zatvorskih majki” doji svoju bebu, s obzirom na to da većina njih boluje od neke vrste hepatitisa.

“Svaka majka ima slobodu da odluči hoće li beba biti uz nju dok je na izdržavanju kazne. Gotovo se nikada ne dešava da majka odluči da ne bude tako. Lakše im je sa decom da izdrže kaznu. Majkama se ostavlja “na volju” i da li će “prijaviti” oca deteta, odnosno hoće li njegovo ime navesti u formularu koji se popunjava po rođenju deteta”, navode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Čim postoji nagoveštaj da je žena koja je na izdržavanju kazne u Kazneno-popravnom zavodu za žene u drugom stanju – oslobađa se svih obaveza. Ima i onih koje žele da rade, ali im zatvorska pravila to ne dozvoljavaju. Osuđenice se tada, objašnjavaju u upravi, posvećuju sebi.

Takvih je, nezvanično, u zavodu nekoliko, a pet mališana boravi “čekajući majke” da odsluže kazne ili da im se sa navršene dve godine nađe novi smeštaj.

Nespretna zakonska formulacija da “bebe koje su rođene u zatvoru dobijaju izvod iz matične knjige rođenih, kao i druga deca” izaziva mnogo zabuna. U KPZ u Požarevcu kažu da su nadležnima mnogo puta ukazivali da to, u neku ruku, nije tačno.

“Kada to pročitate mislite da se deca rađaju u zatvoru, a to nije tačno. “Zatvorske bebe” rađaju se u požarevačkom porodilištu, kao i sve druge”, navode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.